Renault 6

[Click]

1963 Renault je odlučio da "smeni" već ostareli model R8. Razmišljajući o konfiguraciji pogona, Renault se odlučio da umesto sa zadnje, pogon premesti na prednju osovinu i da pri tom iskoristi dobru platformu R4L. Ako se tehnički i oslanjao na R4, konstruktori su se potrudili da estetski model odgovara tada prestižnom Renault 16. R6 se na tržištu pojavio 1968 godine i ocenjen je kao "mini R16", sto mu je svakako na početku karijere bio veliki plus. Projekat je vođen pod fabričkim kodom 118.



Tehnički, zanimljiva karoserija je lezala na šasiji popularne četvorke. Za pogon se starao motor poreklom iz Renaulta Dauphine od 845 ccm, koji je lagano prerađen i isporucivao je menjaču 34 ks. Radilica je bila smestena u tri ležaja, bregasto vratilo je smešteno u bloku, sa strane, a pogon je izveden preko lanca. Ventili su bili smešteni u glavi motora, pokretani preko klasičnih podizača. Za snabdevanje gorivom brinuo se jednogrli Solex karburator Ptids 3. Menjač je smešten ispred motora, četvorostepeni, pogon na prednju osovinu. Ventilator hladnjaka je imao pogon sa bregastog vratila preko visko-spojnice.



Suštinski, radilo se o dvozapreminskoj karoseriji sa tri bočna prozora, resenje koje je već primenjeno na četvorci i šesnaestici.



Instrument tabla je bila izvedena od vinila, sa aplikacijama od "lažnog" drveta i odisala je dozom luksuza. Sedišta su bila prijatnog dezena i udobna, sa mogućnošću preklapanja zadnje klupe.





Osnovni problem modela R 4 bio je motor, tačnije njegova snaga koja je bila nedovoljna da se na adekvatan način izbori sa karoserijom. Uvidevši na vreme problem, Renault je već u septembru 1970. godine ponudio jači motor sa 1108 ccm, sa 46 ks. Ovaj put radilica je imala pet ležajeva, i karburator Solex 32 eisa 2. Motor je iz porodice "Cleon", sa svim dobrim osobinama. Pored veće snage, Renault je ponudio i savremeniji pogon ventilatora hladnjaka na elektromotor, kao i upotrebu alternatora umesto klasične dinamo mašine. Usledila je i prerada kočionog sistema, na prednjoj osovini su se našli diskovi, a pozadi uvećane doboš kočnice.



Novi, jači model je dobio oznaku R 6 TL, dok je slabiji ostao i dalje u ponudi pod nazivom R 6 L.  Novi motor je omogućio i bolje performanse, maksimalna brzina je iznosila 135 km/h (ranije 118 km/h), ubrzanje od 0 do 100 km/h je ostvarivano za 20.2 s (umesto 26.6 s).

Instrument tabla R 6 TL


Restilizacija je usledila 1974 godine, kada su ugrađene veće stop lampe, drugačiji farovi, kao i promenjeni materijali za oblaganje enterijera.  Nakon toga, promene su bile minimalne, osim što je uveden dvokružni sistem kočenja "X" tipa i motor sa 47.5 KS, poreklom iz Renaulta 5. Upravo je ovaj model krivac za laganu i tihu smrt R6, koja se sa scene povukla 1980 godine, tiho i nenametljivo.

[Maki_M]

Dobro, Click je pokrenuo priču o ovom modelu  a sada i mene (lenjog) da se umešam sa svim onim što znam o ovom autu. Dosta toga se bazira i na mom ličnom iskustvu.
Ko je zainteresovan neka se naoruža strpljenjem, biće ovo poveća tema.


Pa da krenem.

Te 1968. godine kada se rodio ovaj model, Reno je dosta očekivao od njega i prilično se spekulisalo po stranoj ali i domaćoj štampi kakav će to automobil zapravo biti. To su bile godine kada su se u autoindustriji dešavale radikalne promene po pitanju konstrukcije automobila i kada su novi modeli zaista bili "novi" a ne samo unapređene prethodne generacije automobila.

Na osnovu sledećih tekstova iz čuvene jugoslovenske revije AUTO mogu se videti kakva su bila očekivanja od nove Renoove Šestice:

Evo i prvih najava:



Cenovnik iz iste 1968. gde se cena novog modela još uvek ne zna:

[drMarty]

Jel taj karburator Solex 32 ugrađivan u R5 mk1?

[Maki_M]

U stranoj štampi su nakon prvih testova novog modela Reno 6 nazvali flegmatičnim autom, jer koliko god mu pritiskali papučicu gasa on ne bi mario za to. Donji postroj je dozvoljavao ugradnju bolje mašine i brzo je bilo svima jasno da do toga mora doći što pre.
Uvidevši da slab motor od 845 ccm može da naškodi prodaji novom modelu u samom startu, Reno uvodi taj jači motor od 1108 ccm koji potpuno potiskuje iz ponude slabiju verziju. Samim tim, kao što je Click pomenuo, zajedno sa novim motorom uvode se još neke novine koje Šesticu čine savremenijim automobilom.

Inače R6 je imao potpuno novu kutiju četvorostepenog menjača za koji se kasnije "ogrebao" i Reno 4.
Sama ručica menjača je imala isti položaj u kabini kod oba modela, na instrument tabli, popularno nazvana "kišobran".


Evo prvog teksta u domaćoj štampi sa već poznatim svim tehničkim detaljima. Ponovo YU Revija AUTO:

 


I prva test vožnja domaćih novinara iz istog časopisa:




Za ove tektove sam siguran da do sada nisu objavljivani na srpskom jeziku. Baza svih testova Revije Auto postoji na netu ali samo u verziji na slovenačkom jeziku.

[Maki_M]

Iako relativno nepopularan model, Reno 6 je živeo prilično dugo (1968-1980) međutim treba napomenuti da je u nekim zemljama nastavio da se proizvodi sve do 1986. godine. Reč je Španiji i Argentini.
U Španiji je bio u ponudi i sa motorom od 956 ccm, kubikaži posebno prilagođenoj poreskoj regulativi u toj zemlji. Zato nije retkost čak i dan danas videti tamo u životu neku pokretnu šesticu.
U Argentini je čak možda doživeo i najveću popularnost o čemu govori i postojanje većeg broja sajtova posvećenog isključivo ovom modelu. Jedan od popularnijih je ovaj: http://www.renault6.com.ar/principal.htm

Kod nas, u bivšoj Jugoslaviji nije ostvario neki značajniji obim prodaje. Najveći broj primeraka je iz prvih godina proizvodnje, žnači serije I.
Takav jedan primerak bele boje su kupili i moji roditelji daleke 1971. godine, nakon što su prodali tri godine starog Fiću "kontraša", sa naopakim otvaranjem vrata i to vrlo nerado, na nagovor prijatelja. U to vreme imati neki novi auto a da nije bio domaće proizvodnje je bila mala atrakcije, pogotovu ako se radilo o nekom retkom modelu, kakav je bio i R6.
Svi Renoi pa i R6 su stizali iz Slovenije, sa natpisom Litostoj na karoseriji, fabrike u kojoj su se u potpinosti ili samo delimično sklapali tadašnji modeli.
Uspeli smo da sačuvamo prospekt na našem jeziku iz tog doba kada je kupljena i naša šestica, kao sećanje na auto koji nas je vozio dugo godina širom bivše zemlje ali i Evrope.

[Click]

Svaka cast 

[Maki_M]

Hvala!

Ne bi bilo fer da ne ponovim post od pre dva dana koji je trajno izgubljen nakon svima dobro poznatih razloga.
Jeste da mi je trebalo malo više vremena da ga onomad pripremim ali barem sam naučio školu za ubuduće - napraviti kopiju u svom kompjuteru. Osim toga znam da nisam jedini kome su postovi otišli u nepovrat.
No dobro, idemo dalje ...



Kada je Reno 1968. godine predstavio R6 najveće konkurente je zatekao u svojoj zemlji, Francuskoj. Citroen je već imao na tržištu danas vrlo raritetan model Ami 6, neobičnog dizajna, mnogima neizmerno ružan a nekima lep, kod kojeg je zadnje staklo bilo postavljeno pod istim nagibom kao i prednje, po čemu je i bio upamćen. Da situaciju u segmentu niže srednje klase automobila učini još komplikovanijom ponovo se pobrinuo Citroen lansiranjem modela Dyane (Dijana).
Ami u verziji Break je bio još sličniji Renou 6 po svemu onome što je mogao da pruži. Po tadašnjoj štampi ali i danas na internetu se često mogu naći uporedni testovi upravo ova dva modela, Amija 6 i Renoa 6.

         


Realno gledano, ovi automobili su ipak bili prilično različiti, počev od motora koji su ih pokretali, jer je Reno u šesticu ugrađivao mnogo savremenije vodom hlađene četvorocilindrične agregate, naspram vazduhom hlađenih dvocilindričnih bokser motora kod Citroena. Renoovi motori su bili i većih zapremina (850 i 1100 ccm) pa samim tim i veće snage.
Osim toga, sistem vešanja je takođe bio drugačije rešen kod Renoa 6 u odnosu na Citroenove modele, pripadnike tzv. A-serije (2CV,Dyane,Ami 6 i 8).

Ipak, imali su i nešto zajedničko a to je velika udobnost vožnje, danas teško shvatljiva sa stanovišta modernih, pretvrdih automobila. Ovi Citroeni kao i Reno 6 su sa lakoćom peglali sve moguće neravnine na putu, pritom se opasno naginjujući u krivinama, što je mnoge teralo na pomisao da su ti automobili nestabilni. Realnost je bila sasvim drugačija, jer su se u svakoj prilici sigurno držali asfalta sa sva 4 svoja točka, a prevrtanje na krov gotovo da nikada nije ni zabeleženo.
Doduše, maksimalne brzine ovih simpatičnih "kolica" su bile smešne ali tada su kod automobila cenjene neke druge vrednosti, što je danas iz perspektive modernog čoveka takođe teško shvatljivo.

Po mom nekom skromnom mišljenju pravu konkurenciju Renou 6 su ipak predstavljali neki drugi automobili, koji su mu bili mnogo sličniji, prvenstveno po spoljnom izgledu, zatim gabaritima, ali i prema motorima koji su ih pokretali.
Tu pre svega mislim na Simku 1100 i na Fiat 128, na osnovu kojeg je nastao i naš Stojadin.
Ako pogledate opšte karakteristike i primenjena tehnička rešenja na Renou 6, videćete i sami kom segmentu tržišta je R6 bio namenjen.
Tehničke podatke možete pogledati i skinuti ovde.

U okolnostima sve žešće konkurencije, da bi je održao u igri, Reno 1974. godine šesticu podvrgava temeljnim promenama. Prilično prevaziđen spoljni izgled prve serije postaje uočljivo zastareo nakon lansiranja genijlnog Renoa 5, što je samo ubrzalo proces zatezanja bora na većem modelu kuće.
Uz lepše svetlosne grupe i veću primenu tada sve popularnije plastike, Reno 6 nakon fejsliftinga izgleda mnogo lepše i zrelije, što mu je udahnulo još malo snage za borbu sa rivalima.




Iz lične arhive evo još jednog prospekta Renoa 6 serije II, na našem jeziku:




I još jedan prospekt, originalni, na francuskom, gde je predstavljen Reno 6 metalik braon boje sa enterijerom istih, braon tonova.
Primetićete da je postojala i mogućnost doplate za veliki platneni pokretni krov.
Po meni je upravo taj prikazani primerak najlepša i najotmenija varijanta u kojoj se Reno 6 se proizvodio.

[fLiP]

Svaka cast za trud!

Ono niko nije ocekivao da ce se desiti. 

[Maki_M]

Podataka i dokumentacije o Renou 6 ima još u mojoj nekoj arhivi ali mislim da su glavne činjenice interesantne za ovaj forum već iznete. Na kraju priče, barem što se sa moje strane tiče, uneću i malo ličnog u ovu temu.

Na sledećoj slici se jasno vidi da je moj život započeo u Renou.
Čovek koji drži nešto u belom ćebetu je moj otac, a to nešto malo u ćebetu sam ja. To je ujedno i moja prva slika, mada se ne vidim na njoj, a napravljena je kada su moj otac i brat došli u niško porodilište da pokupe moju majku i mene. Reno 6 je u tom trenutku bio star manje od dve godine.




Posle samo 2,5 meseca od mog rođenja moji roditelji se odlučuju da krenu našom Šesticom na more, ni manje ni više nego na Tasos i to u divlji, neuređeni kamp u sred julskih velikih vrućina. Malo suludo sa tako malom bebom, priznaćete.
Da li su sve te činjenice, doček iz porodilišta u Renou i prvo dugo putovanje do mora uticali na mene, ali ljubav prema Renou se uvukla u mene od najranijih dana i drži me sve do danas.


Ovde moj otac ponosno pozira ispred bele limuzine:




A na sledećoj slici je čovek kome mogu da zahvalim za tu ljubav prema Renou jer je on bio najzaslužniji u odabiru pri kupovini novih kola posle prodaje našeg Fiće.
To je naš komšija iz vikendice i prijatelj koji te 1971. godine kupuje Reno 12 i sugeriše mojim roditeljima da je Reno 6 pravi izbor za njih.
On je često umeo u šali da kaže da je Reno najbolji auto na svetu. Da li od silnog ponavljanja te rečenice, tek moja mala dečja glava je odmah utuvila sebi da je to zaista tako.




Još jedan zanimljiv podatak koji je neminovno imao uticaja na mene je to što je ceo naš komšiluk u vikendici vozio Renoe. Sa leve strane naše kuće već pomenuti komšija je imao sivi metalik R12 a komšija sa desne strane bordo R8. Komšija preko puta nas je imao žuti Reno 4 i ima ga i dan danas i vozi ga kao jedini auto! Četiri Renoa na tako malom prostoru u ono vreme nije bila baš česta pojava.

Inače, najveći broj zemalja koje su proputovali moji roditelji prošli su upravo Renoom 6. Od Turske na istoku pa sve do Norveške na severu, i to više puta. R6 im je bio prevozno sredstvo ali često i prenoćište jer je svojom koncepcijom on to omogućavao, uz priličan komfor, naročito nakon izbacivanja zadnje klupe i dobijanja potpuno ravnog poda. Udoban na putu ali udoban i zgodan za kamping varijantu kada se stane.

Jedna od mnogih slika sa tih putovanja:

[Click]

Svaka cast! U mom zivotu Renault je prisutan od 1982, tako da te potpuno razumem 

[Exception®]

Fenomenalne fotke kao i sama priča . Kod mene je Renault prisutan od 1978. tako da te i ja razumem

[Alhemičar]

@Maki_M : Stvarno lepa prica,uzivao sam citajuci je.A jos lepse je kada sve to mozes potkrepiti slikama.   

[Maki_M]

Hvala Click, Ex, Clioman.
Potrudio sam se oko priče jer je ovaj auto to zaslužio. Ovim sam mu na neki način odao počast.
Meni je sa druge strane drago da se makar nekolicini ljudi sa ovog foruma sviđaju ovakve priče. Znači da trud nije bio uzaludan. 

[Boki]

Verujemda se vecinisvidjajuovakve price

[Exception®]

^^
Boki, na čemu si ti kad ni jedan post ne možeš da otkucaš kako treba ?

2 Maki_M:

Meni je sa druge strane drago da se makar nekolicini ljudi sa ovog foruma sviđaju ovakve priče. Znači da trud nije bio uzaludan. 

Ja bih voleo da ima više ovakvih priča. Jednostavno volim da čitam ovakve postove kad su pisani s ljubavlju sa daškom starih vremena