Renault 6

[Boki]

Shebao mi Strahinja opet tastaturu    
Izvinjavam se na 

[Noir]

Eh,koliko samo mesta za noge ima pozadi,mogu samo da zamisljam koliko je udobno...  
Maki_M: kakva je sudbina kasnije docekala "sesticu"?!

[Maki_M]

Auto je prodat krajem 1991. godine, na brzinu bez preke potrebe za tim i za simboličnu sumu (500DM) a što je najgore bez ikakvog plana o nabavci drugih kola.
Poslednjih godina dok je bio u našem vlasništvu počeo je učestalo da se kvari.
Sećam se da smo se te 1991. godine bukvalno dovukli u povratku sa mora iz Turske jer je motor potpuno otišao u aut. Na svakoj pumpi u povratku smo stajali da bi dosipali ne gorivo nego ulje. Po dolasku kući, moj otac je izgubio strpljenje i odlučio je da ne ulaže u auto koji je bio već 20 godina star. Ja još nisam imao vozačku a čekala me je vojska, i iskreno, zanimale su me neke druge stvari u tom trenutku. Dodatna otežavajuća okolnost je ono što nas je sve zadesilo tada - rat, besparica, sankcije. Benzin se kupovao u kantama, ako je bilo para. Jedan "prijatelj" nam je tih dana prodao mix vode i benzina. Naravno, auto nije mogao ni da ide, stao je. Sutradan kada smo došli po kola da nalijemo pravog benzina shvatili smo da je neko u međuvremenu izbušio rezervoar odozdo, verovatno šrafcigerom, da bi se ovajdio za malo goriva. Doduše onog lošeg, sa vodom. E tu je mom ocu prekipelo. Objavio je odmah da se kola prodaju i već sutradan je došao čovek, koliko se sećam iz Zaječara ili Bora koji je imao isto R6. Mislili smo da mu treba za delove. Kada je platio priznao je da će njegov R6 ići u delove a da bi ovaj naš u stanju kakvom jeste bio greota rasturati, jer je i pored lošeg motora auto sasvim dobro izgledao.

[Click]

tuzna sudbina malog auta 
ja moju 18-icu ne dam jos.. stalno joj produzavam rok upotebe za dve, tri godine, iako tu nema nikakve ekonomske logike.

[Maki_M]

Da, tužan kraj.
Čuvaj 18-icu i dalje. Što je više budeš čuvao to će ti više biti draga.
Naravno da to nema ekonomskog smisla. I ne mora da ima. Ako imaš auto za svaki dan i ako imaš mogućnosti onda R18 može da postane zanimljiv hobi.
Ona još nema oldtajmersku vrednost ali možda će i taj dan doći.
Da ne bude OT ali moram da napomenem; gomila mojih prijatelja sa Citroen foruma daju ogromne svote novca za automobile stare 20, 30, 40 i više godina da bi bili u top stanju. Gledajući ih sa strane mnogi misle da nisu normalni, da su teški ekscentrici. Ali to je strast mnogima nerazumljiva. Tim ljudima je lepo i oni uživaju u tome punim srcem.

[Noir]

Ej bre,ne daj "osamnaesticu"!!! nemoj da te   
Ja "devetku" ne bih ni za sta dao! I love her!   

[Nikola8]

Stvarno prelepa tema i jos lepsa prica!

Citao sam sve sa uzivanjem!

[Vasilije NS LIMAN]

Bravo za priču! 

[Wlada KG]

Nov sam na forumu, i upravo sam procitao celu pricu u dahu... Sta da kazem osim svaka cast! Kao sto rece kolega sa foruma, i ja volim te price iz proslih vremena i ponekad sebe zamislim tamo... Kad se zivelo mnogo sporije, mnogo mirnije i spokojnije kad su cini mi se i ti automobili imali dusu...
Jos jednom

[Nebojsa023]

Evo i ja da dodam moje iskustvo sa Renaultom 6.
Moj otac je ovaj renault kupio 1975 godine i tada je imao 3godine. (1972). Na njemu sam naučio da vozim i kada sam položio 1985. ovo je bio moj momački auto. Tada je već imao punih 13 godin i na njemu je već bila rađena limarija a i motor je bio zamenjen. Kada je došao u moje ruke počeli su i drugi kvarovi koje smo otac i ja rešavali bez ikakvih problema. Zna se kako se vozi auto kada si momak, društvo i to što više njih pa ludovanje. to je trajalo do moje vojske kada je došao i red da se proda. Prodat je 1987 i odvežen u Tetovo gde mu se gubi trag. Sledeći automobil koji sam kupio bila je WV buba (1972) a posle nje i mnoštvo drugih pa da nabrojim; Peugeot 309 1,1 (1985), Yugo 60 (1990), WV Jeta II 1,6 (1985), Yugo 55 (1991), Opel kadet kockica (1984), Citroen GSA (1981), Citroen BX (1985), Citroen BX (1991) i napokon         RENAULT LAGUNA 1,9dci (2003).
I eto to je moja lista vozila, počeo sa Renaultom i trenutno Renault (da ne kažem završio sa Renaultom)