Tema: Punjači akumulatora - iskustva, saveti, šeme, popravka, samogradnja

[slavko_bgd]

Poštovani Forumaši,
u ovoj temi možete iznositi svoja iskustva, mišljenja, savete, šeme i sve drugo koje je u direktnoj vezi sa aparatima (uređajima) za punjenje akumulatora za vozila.

[zokce]

Cvrc, sad nema nikog. Videcu ovih dana da postavim neku semu za punjac sa regulacijom struje punjenja.

[slavko_bgd]

Pre nekoliko godina sam napravio "radionički" ispravljač od delova napajanja neke prastare "386"-ce, delova starog gramofona,  kojekakvih delova od bog-te-pita čega  i delova kupljenih na Buvljaku i u specijalizovanim radnjama. Korišćene modifikovane šeme različitih sklopova iz knjige "Mala škola elektronike" .

Kućište i još neki delovi su od neispravnog napajanja PC-a 386. Na kućištu ima dugme on/off, voltmetar/ampermetar i preklopnik za merenje V i A, utičnica za naizmeničnu struju sa regulacijom snage, za npr. lemilicu, 4 izlaza niskog naizmeničnog napona (cca 14V/50Hz) i nekoliko priključaka jednosmernog regulisanog napona. Ima dva potenciometra za podešavanje izlaznog napona i snage ulaznog naizmeničnog napona.Prvobitna ideja je bila da se postigne regulacija snage na primaru trafoa ( diac/triac , modifikovana šema dimmera za svetlo) i da se sekundar "pegla" sa LM317 i pratećim pasivnim komponentama. Regulisani napon se može postići od 4V do nekih 17V a izlazna jednosmerna jačina struje do 3A. Preko 4A ispravljač se gasi.

.

Može da posluži i korišćen je za dopunjavanje polupraznih akumulatora ali mislim da je preslab za tu namenu. Jednom sam pokušao da drugaru dopunim prazan akumulator i nakon 30-ak sekundi ispravljač se isključio automatski. Negde u nekoj svesci imam šeme i skice pa ako ih nisam bacio, srediću ih i postaviti.

Za kolege koji se razumeju imam dva pitanja:
1) da li je bolje izlaznu snagu (jačinu struje u jednosmernom kolu) povećati jačim trafoom ili ako je trafo dovoljne snage (što ne znam) raditi nešto sa tranzistorima?
2) sećam se da ima neka caka oko povezivanja elektrolitskih kondenzatora za "peglanje" špiceva u vezi napona između "+" i "-" ali mi to nije najjasnije
3) da li kapacitivnost "peglajućih" elektrolita zavisi od jačine struje koja se pegla ili to nema veze?

[zokce]

Da pokusam da kazem nesto pametno. Snagu ne mozes da povecas iza trafoa, koliko daje trafo, sa toliko snage raspolazes. Mozes da se igras sa naponom i jacinom struje, ali u okviru snage koju daje trafo.
Kondenzatori se stavljaju izmedju + i - da bi `peglali` promene napona. Sto su veceg kapaciteta, to su tromiji i bolje peglaju. Moraju da budu deklarisani za radni napon, a za struju je bitan kapacitet, znaci ima veze.
Imas to mislim u Maloj skoli elektronike.

[edis82]

kako si uspeo sa lm317 sekundar da nateras preko 13v, to je njegov max napon bez obzira sta koristis od pasivnih komponenata ili ja nisam najbolje ulapirao kako si to sve odradio. u svakom slucaju lepo odradjeno

[Milenko_M]

Ovo je šema što sam ja pravio pre 30 godina punjač sa Tyristorima.Ustvari to je sada nova šema sa novijim komponentama.
Ima da se kupi kao kit u Radio Klub Kelco Beograd za 480 din ploča štampana sa elementima bez trafoa.
Inače kod punjača se ne podešava struja punjenja nego napon.Ako je napon punjenja veliki a akumulator prazan to rezultira sa velikom strujom.
Ako je struja punjenja velika brže se puni ali ako je preko 4 ampera onda se greje i bolje je smanjiti.

[nevada1]

Kad vec postoji tema da pitam one koji se razumiju u tematiku dali postoji neki optimalni napon za punjenje akumulatora i koliko je to i dali treba obratit paznju na volte ili na ampere ili i jedno i drugo. Unaprijed hvala

[edis82]

optimalno od 13,8 V do 14,5 mada nalazim po netu da sulfatizovami akumulatori mogu da se pune i malo vecim naponom. sto se tice struje punjenja je max Ah/10. sto znaci za aku od 55ah max struja punjenja bi bila 5,5 A. Preko toga moze doci do ostecenja celija.

[Milenko_M]

Slavko : odg na 1. pitanje , trafo ima svoju snagu definisanu konstrukcijom i preko toga on nemože da isporuči više snage.
   2. pitanje , ako koristiš ovaj ispravljač samo za punjenje akumulatora onda ti ne trebaju elektroliti niti peglanje napona.Aku je jedan veliki    elektrolit.Ako koristiš za neku drugu elektroniku i trebaš stabilan napon onda se dodaju paralelno elektroliti .Elektroliti nemogu da povećaju napon , oni samo ispravljaju napon .Elektrolit koji se dodaje mora nazivno da bude za veći napon nego što planiraš da kačiš ne njega a kapacitet što veći nađeš to bolje pegla.
3. kapacitet elektrolita ne zavisi od struje i struja se ne pegla nego napon .

nevada: Aku se puni do 13,5 - 14 V , ukoliko se nastavi sa punjenjem preko 15,6 V to više nije dobro za aku jer se greje , voda isparava .
Prazan aku ima napon 10,2 V  ako je ispod možda neće moći da se formira više .
Struja je rezultat potencijalne razlike između punjača i akumulatora.Struja raste ako je ta razlika velika a ide do maksimuma koliko punjač može da isporuči.Zato kada se prazan aku prikači na punjač struja skače do maksimuma koji može punjač da isporuči.Mislim da ni jedan aku nebi trebao da se puni više nego 4 ampera.

[nevada1]

Hvala na odgovorima a pitanje sam postavio zato sto imam neki stari vojni punjac koji ima sklopku za regulaciju volti na kojoj moze da se podesi 10, 12, 14, 15,5, 18, i 20 volti a za amperazu nisam siguran pa neznam koju je voltazu najbolje koristit.

[Milenko_M]

Za početak punjenja odabrati manji napon .Ako imaš ampermetar na njemu onda možeš i da proveravaš sa koliko puni.Kad struja punjenja opadne onda prebaciš na 15,5 i opet pratiš .Kada padne na nulu struja punjenja onda je pun.
U drugom slučaju ako kreneš sa 15,5 možda povuče veliku struju u startu .

[slavko_bgd]

Slavko : odg na 1. pitanje , trafo ima svoju snagu definisanu konstrukcijom i preko toga on nemože da isporuči više snage.
   2. pitanje , ako koristiš ovaj ispravljač samo za punjenje akumulatora onda ti ne trebaju elektroliti niti peglanje napona.Aku je jedan veliki    elektrolit.Ako koristiš za neku drugu elektroniku i trebaš stabilan napon onda se dodaju paralelno elektroliti .Elektroliti nemogu da povećaju napon , oni samo ispravljaju napon .Elektrolit koji se dodaje mora nazivno da bude za veći napon nego što planiraš da kačiš ne njega a kapacitet što veći nađeš to bolje pegla.
3. kapacitet elektrolita ne zavisi od struje i struja se ne pegla nego napon .

1. Jasno. Probaću da "zaobiđem" kolo za "peglanje", da opteretim sekundar i da merim struju/napon, pa ću da vidim do koje snage otprilike mogu da računam sa trafoom. S obzirom da je trafo nepoznatog porekla i snage moram tako. Onda će biti jasnije da li je trafo ili regulator napona "nategnut". Inače, pošto ne znam gde su mi beleške a znam da sam kupovao više različitih regulatora pa eksperimentisao (neke sam i spržio, jbg) mislim da je na ispravljač poslednji montiran i ostao LM338.  On je ako se dobro sećam do 5A konstantne struje, pozitivna strana regulacije
2. Ne koristim samo za punjenje akumulatora nego i za još neke stvari, tako da mi treba što je moguće manji "brum". Nazivni naponi svih elektrolita su min 64V, možda malo predimenzionisani ali nema veze.
3. U pravu si, ja sam pobrkao elektrolit i jednosmernu sa blok-kondenzatorima i naizmeničnim naponom kod elektromotora... jbg, mora malo da se obnovi gradivo  

Hvala na pomoći  

kako si uspeo sa lm317 sekundar da nateras preko 13v, to je njegov max napon bez obzira sta koristis od pasivnih komponenata ili ja nisam najbolje ulapirao kako si to sve odradio. u svakom slucaju lepo odradjeno

LM317 sve verzije imaju max izlazni napon 37V ali je Imax=1.5A čak i za TO3 kućište,tako da sigurno nije to kolo. Pisao sam gore, mislim da je konačno postavljen regulator LM338 (5A 32V). Sad sam proverio datasheet za ovaj regulator i mislim da imam ideju zašto se ispravljač isključuje na 4A: regulator se pregreva.

Inače, izvedeno je tako da:
- Kolo za regulaciju ulaznog napona reguliše snagu primara (kolo za "dimovanje" sijalice diac+triac+choke sa regulacijom ) tako da se na taj način smanjuje naizmenični napon  na sekundaru. Paralelno je izvučena utičnica za napajanje lemilice sa regulacijom naizmeničnog napona;
- ispravljanje naizmeničnog u jednosmerni napon sekundara preko Grecovog spoja, obostrano;
- "peglanje" napona pre i posle regulatora napona elektrolitima;
- podešavanje izlaznog napona potenciometrom
- merenje napona voltmetrom i merenje jačine struje istim instrumentom. Izbor merne veličine preklopnikom;

Kad budem našao malo vremena uradiću sledeće: otkačiću primar trafoa sa kola za "dimovanje" i vezati ga direktno na mrežu a za regulator napona ću napraviti bolji hladnjak. Možda ga "ubudžim" na kućište direktno... Probam pa javim rezultate.

[zokce]

Jao, tek sad sam video da sam promasio prvo pitanje. Izvinjavam se. Tih 4A na koliko se iskljucuje, na kom naponu se to desava, ili na svim naponima koje ispravljac daje? Ako je na visim od 12V, onda bi moglo mozda da se izvuce 5 do 6A za punjenje akumulatora. Mozda bi to opet bilo u nekom duzem vremenskom periodu bilo opterecenje za ceo ispravljac, pa onda i ne bi koristio za punjenje akumulatora. Onda bi koristili elektrolitski kondenzatori veceg kapaciteta da dobro izravnaju izlzni napon.

[slavko_bgd]

Na 12-14V se dešava gašenje. Tipa, vežem sijalicu fara 55W, ispravljač radi do 2 minuta, počne da zuji i sijalica se ugasi. Posle nekog vremena ponovo se upali i tako u krug. Ako pri istom naponu vežem sijalicu 21W, može da radi danima... Hoću svakako da ovaj ispravljač sredim da mogu da ga koristim pouzdano za punjenje akumulatora. Ako, odnosno kad stabilišem rad pod opterećenjem, sledeća nadgradnja biće neka elektronika za kontrolu punjenja i eventualno nešto za kondiciranje. To je plan...

[Milenko_M]

Slavko , sijalica od 55W na 12 volti vuče 4,58 A , možda je to puno za tvoj trafo.Koliki je naizmenički napon meren na sekundaru trafoa?